Bolesti listova su grupa različitih bolesti šećerne repe koje izazivaju gljivice koje napadaju listove šećerne repe.
Četiri najčešće bolesti listova su:
- pegavost listova koju izaziva gljivica Cercospora,
- pepelnica,
- rđa i
- pegavost listova koju izaziva gljivica ramularija.
Simptomi ovih bolesti listova se obično mogu primetiti tokom leta do žetve. Početkom leta, pegavost koju izaziva gljivica Cercospora i pepelnica su obično prve bolesti koje se pojavljuju, zatim slede pegavost koju izaziva gljivica ramularija i rđa.
PEGAVOST LISTOVA KOJU IZAZIVA GLJIVICA CERCOSPORA
Koji su simptomi oboljenja cercospora?
Pegavost koju izaziva gljivica cercospora (Cercospora beticola) karakterišu sive pege na listovima koje imaju crvene ili smeđe ivice sa mnogo sitnih crnih tačkica. U slučaju teže infekcije, ove lezije mogu da se spoje i dovedu do potpunog sušenja lista. Biljka često reaguje stvaranjem novog lista
U Evropi, pegavost koju izaziva gljivica Cercospora je najčešća bolest koja oštećuje listove šećerne repe. Brzo se širi i zahteva pažljivo nadziranje i pravovremeno fitosanitarno tretiranje. To je jedina bolest listova kod koje tretman može da bude ekonomski isplativ do šest nedelja pre žetve.
Kako se Cercospora širi?
Gljivica raste u toplim i vlažnim uslovima. Zbog toga su infekcije češće i štetnije tokom toplih, olujnih leta, naročito u Južnoj i Centralnoj Evropi, kao i na Balkanu. Poslednjih godina bolest se sve više širi i u drugim delovima Evrope ali još nije prisutna na celoj teritoriji.
Pored kiše i vetra, insekti takođe mogu da doprinesu širenju bolesti.
RĐA I PEPELNICA
Koji su simptomi rđe?
Rđa (Uromyces betae) je prepoznatljiva po pojavi crveno-narandžastih pustula na listovima šećerne repe. Uopšteno govoreći, rđa prouzrokuje manje štete u poređenju sa drugim bolestima listova.
Koji su simptomi pepelnice?
Pepelnica (Erysiphe betae) se lako može prepoznati po belom, praškastom sloju na gornjoj površini listova. U težim slučajevima bolesti, pepelnica može da dovede do značajnih gubitaka.
Kako se šire rđa i pepelnica?
Obe bolesti se šire putem kiše i vetra.
Rđa se obično javlja u relativno hladnim uslovima iako može da podnese i toplije temperature. Duži period vlažnog vremena je ključni faktor njenog razvoja.
Nasuprot tome, pepelnica napreduje na relativno visokim temperaturama i može da se razvija u suvim uslovima uz povećanje vlage. Smenjivanje vlažnih i suvih uslova (npr. jutarnja rosa) naročito pogoduju njenom širenju.
PEGAVOST LISTOVA KOJU IZAZIVA GLJIVICA RAMULARIJA
Koji su simptomi pegavosti koju izaziva gljivica ramularija?
Pegavost koju izaziva gljivica ramularija (Ramularia betae) je bolest listova koju odlikuju simptomi slični pegavosti koju izaziva gljivica Cercospora: ona izaziva bele lezije sa smeđom ivicom koje često sadrže sitne bele tačkice (u poređenju sa crvenim/smeđim lezijama sa crnim tačkicama koje se mogu primetiti kod Cercospore). Ramularija uglavnom utiče na sadržaj šećera.
Kako se ramularija širi?
Ramularija se može naći širom Evrope, ali je u nekim regionima danas manje zastupljena nego u prošlosti. Gljivica odgovorna za ovu bolest voli relativno hladno i kišno letnje vreme, a širi se putem kiše i vetra.
Kako se suzbijaju bolesti listova kao što su Cercospora, rđa, pepelnica i ramularija?
Zaštita repe od bolesti listova se zasniva na dva ključna faktora:
1. Agronomske mere
- Izbegavanje kratkih plodoreda
- Izbegavanje prekomerne upotrebe azotnih đubriva
- Izbegavanje poljoprivrednih tehnika bez obrade
- Dobro upravljanje ostacima žetve u skladištima koji mogu da budu „rezervoari“ gljivičnih spora
- Ako je moguće, izaberite sorte šećerne repe koje su manje podložne bolestima listova
2. Zaštita bilja
U nekim regionima o prisustvu bolesti listova obaveštava mreža za nadzor u celoj industriji. Ako je u vašoj oblasti potvrđena bolest, od ključnog značaja je da proverite da li na vašem polju postoje znaci infekcije.
Ako postoje simptomi, pre primene fungicida uzgajivači treba da provere da li je dostignuta granica za intervenciju. Takođe je važna rotacija aktivnih sastojaka i izbegavanje da se fungicidi primene suviše kasno u sezoni.
